@article{РИСТИЋ_2021, title={ПОЈЕДИНИ АСПЕКТИ ГРАЂАНСКОПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА УДАТИХ ЖЕНА У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ ЕНГЛЕСКОЈ}, volume={1}, url={http://ojsnovi.ius.bg.ac.rs/index.php/Vesnik/article/view/84}, DOI={10.51204/HLH_20202A}, abstractNote={<p><em>Долазак норманских племена на подручје Енглеске неминовно је значио и уплив обичаја ових племена у формирање новог правног система, познатог као „common law”. Настао у пракси путујућих судова Хенрија II Плантагенета, овај систем је врло брзо установио судски прецедент као основни извор права, што га је учинило битно различитим у односу на европско-континенталне правне системе. Са аспекта положаја жене, common law свијет не разликује се ипак пуно од својих континенталних комшија. Он је претежно мушки свијет, о чему свједочи и чувена Блекстонова (Blackstone) мисао да су муж и жена једно, а то једно је муж. Удајом је жена губила пословну способност, а њена личност утапала би се у власт мужа над њом и њеном имовином. Узимајући у обзир и многа друга ограничења права жена која ће бити обрађена у раду, не изненађује устаљено мишљење да су најбољи статус у средњовјековној Енглеској уживале удовице, захваљујући институту удовичког ужитка (dower). То ће временом исправити појава система правичности и нарочито института trust. Овај рад посвећен је етапама развоја која су права удатих жена у средњовјековној Енглеској прошла од потпуне обесправљености до своје афирмације, те нарочито томе какав су допринос у том развоју дале установе система правичности.</em></p&gt;}, number={2}, journal={Весник правне историје / Herald of Legal History}, author={РИСТИЋ, Милица}, year={2021}, month={Јуни} }