ON MONTENEGRIN THEOCRACY
Abstract
In this paper the author critically examined the popular thesis that during the period between the 16th and the 19th centuries, Montenegro had been a theocratical state ruled by its prince-bishops. By following contemporary sources, the author attempted to recreate the political and institutional climate in Montenegro during this period only to reach the conclusion that the reality of the political processes does not comply with an image of a theocratical order. Rather, the research shows that the political processes in Montenegro resembled a typical tribal military democracy in which the central political body was the tribal assembly, the president of which was the bishop. Within this new understanding of the bishop’s role as the mediator, and not the ruler of the Montenegrin tribes, the author traced the development of the political processes and the state-building in Montenegro and the role bishops had within them, and how it led to the establishment of the Petrović Njegoš dynasty which ruled Montenegro up until the beginning of the 20th century.
References
ИЗВОРИ:
Maršal Marmont, Memoari, Logos, Split 1984.
Александар Младеновић, Владика Данило – Владика Сава: писма (избор), Обод, Цетиње 1996.Бранко Павићевић, Радослав Распоповић, Црногорски законици 1796–1916 – том 1, Историјски институт Републике Црне Горе, Подгорица 1998.
Петар I Петровић Његош, Између молитве и клетве: сабрна дјела“ (прир.
Весна Тодоровић и Никола Маројевић), Светигора, Цетиње 2015.
ЛИТЕРАТУРА:
Živko Andrijašević, Dinastija Petrović-Njegoš, Narodna knjiga / Miba Books, Podgorica – Beograd 2016.
Митар Бакић, Црна Гора под управом владика, Обод, Подгорица1995.
Valtazar Bogišić, Pravni običaji u Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji, UNIREKS, Beograd – Podgorica 1999.
Јован Бојовић, „Законодавство и органи централне власти у Црној Гори у вријеме митрополита Петра I Петровића (1784–1830)“, Историјски записи 1982 (1/2), 5–120.
Milan Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd 1980.
Владика Василије, Историја о Црној Гори, http://www.njegos.org/petrovics/ istocg.htm (посљедњи приступ 10.10.2021).
Душан Вуксан, „Русија и проглашење Црне Горе књажевином“, Историјски записи 1928 (4/3), 193–199.
Бранислав Ђурђев, Турска власт у Црној Гори у XVI и XVII веку, Свјетлост, Сарајево 1953.
Бранислав Ђурђев, Улога цркве у старијој историји српског народа, Свјетлост, Сарајево 1964.
Атанасије Јевтић, Патрологија I, Православни богословски факултет / Институт за теолошка истраживања, Београд – Требиње – Лос Анђелес 2015.
Јагош Јовановић, Стварање црногорске државе и развој црногорске националности: историја Црне Горе од почетка VIII вијека до 1918. годинe, Обод, Цетиње 1947.
Вук Караџић, Црна Гора и Црногорци, ЈАНУС, Београд 2003, https:// www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-crnagora.html#_Toc44869814 (посљедњи приступ 10.01.2020).
Радош Љушић, Историја српске државности – Србија и Црна Гора, САНУ / БЕСЕДА / Друштво историчара јужнобанатског и сремског округа, Нови Сад 2001.
Милорад Медаковић, Повѣстница Црнегоре од найстаріег времена до 1830, Кньигопечатньом Дра Дан. Медаковића, Земун 1850.
Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе, Књигопечатња браће Батара, Задар 1856.
Никодим Милаш, Православно црквено право, ИСТИНА, Београд – Шибеник 2004.
Симеон Сарајлија Милутиновић, Историја Црне Горе, Светигора, Цетиње
; https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/sarajlija-istorija_crne_gore_c. html (посљедњи приступ 10.10.2021).
Божо Михајиловић, „Неколико паштровских исправа и једно писмо владике Данила“, Историјски записи 1958 (1–2), Цетиње 1958, 328–340.
Ненад Нинковић, „Хиротонија Петра l Петровића у Сремским Карловцима“ Драгиша Бојовић (ур.), Осам вјекова Српске православне цркве у Црној Гори“, Међународни центар за православне студије – Центар за црквене студије, Ниш 2021.
Бранко Павићевић, Данило I Петровић Његош, Књижевне новине, Београд 1990.
Бранко Павићевић, Петар I Петровић Његош, Пергамена, Подгорица 1997.
Павле Ровински, Црна Гора у прошлости и садашњости – књ. 4, Издавачки центар Цетиње / Централна народна библиотека Ђурђе Црнојевић / Издавачка књижница Зорана Стојановића, Цетиње – Сремски Карловци 1994.
Иларион Руварац, Montenegrina – прилошци историји Црне Горе, Штампарија Јована Пуљо, Земун 1899.
Александар Стаматовић, Историја Митрополије Црногорско-приморске до 1918. године, Светигора, Цетиње 2014.
Глигор Станојевић, „Црна Гора у доба кандиског рата (1645–1669)“, Историски гласник 1–2/1953.
Глигор Станојевић, Шћепан Мали, Научно дело / Издавачка установа САН, Београд 1957.
Глигор Станојевић, „Шта је црногорски збор у првој половини XVII вијека“, Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине, 14/1963.
Глигор Станојевић, Милош Васић, Историја Црне Горе. Књ. 3, Од почетака XVI до краја XVIII вијека. Т. 1, Редакција за историју Црне Горе, Титоград 1975.
Глигор Станојевић, Митрополит Василије Петровић и његово доба 1740– 1766, Народна књига / Историјски институт, Београд 1978.
Матија Стојановић, „О правном поретку Петра I Петровића Његоша“, Весник правне историје / Herald of Legal History, 1(2) 2021, 62–91.
Лазар Томановић, Петар II Петровић Његош као владалац, Талија, Ниш 2020.
Јован Томић, Политички однос Црне Горе према Турској 1528–1684 год., Глас Српске краљевске академије, Београд 1904.
Јован Томић, Црна Гора за Морејског рата (1684–1699), Српска краљевска академија, Београд 1907.
Josephus Flavius, Against Apion, The Project Gutenberg EBook, http://www.gutenberg. org/files/2849/2849-h/2849-h.htm (посљедњи приступ 10.10.2021)
Aladin Husić, Crna Gora u defteru Dukađinskog sandžaka iz 1570. godine, Orijentalni institut / Državni arhiv Crne Gore, Sarajevo – Cetinje 2017.
Васа Чубриловић, „Периодизација историје Црне Горе у новом вијеку“, Одабрани историјски радови, Народна књига, Београд 1983.
Велибор Џомић, Црква и држава у Црној Гори, Светигора / Октоих / Штампар Макарије, Цетиње – Подгорица – Београд 2013.
Alexandar Schmemman, „Byzantine theocracy and the OrthodoxChurch“, CrossCurrents, 4(2), 1954, 109–123.
Mijat Šuković, Ustavno pravo, CID, Podgorica 2009.
