WORK ON THE UNIFICATION OF MATERIAL CRIMINAL LAW OF THE KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENES FROM THE 1910 PROJECT TO THE 1926 DRAFT PENAL CODE
Abstract
Један од кључних изазова са којим се суочила новоформирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је био превазилажење правне разноликости. У ту сврху формирано је више различитих тела која су имала задатак да изврше унификацију материјалног кривичног права. Циљ нам је био да јасно презентујемо процедуру и поступак израде кривичног законика, почевши од претпројекта из 1910/11. године, пројекта из 1922. године, па све до предлога из 1926. године, који је уз мање измене озакоњен након увођења шестојануарске диктатуре, да предочимо утицај француског, пруског, норвешког, руског и немачког законика на решења домаћег права и да прикажемо развој установа или увођење потпуно нових института у материјално кривично право Краљевине СХС. Иако везан за Краљевину Србију, подробној анализи смо подвргли и претпројекат казненог законика из 1910. године, јер управо он чини основу предлога из 1926. године, који је уз мање измене озакоњен 1929. године. Кривичним закоником за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца начелно се одустало од тројне поделе кривичних дела, уведене су мере безбедности, условна осуда, могућност повраћаја права и поништаја осуде, итд. Управо због мноштва нових института и усаглашености са достигнућима науке кривичног права значај овога законика је огроман и слободно се може
References
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 102–103; Година: 1912–1936; Бр. фасцикле: 34;
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 104–106; Година: 1923–1937; Бр. фасцикле: 35;
Архив Југославије; Фонд: Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 110–114; Година: 1919–1932; Бр. фасцикле 37;
Архив Југославије; Фонд Министарство правде КЈ; Бр. Фонда: 63; Орг. јединица: Законодавно одељење; Група, подгрупа: АЈ 120–123; Година: 1920–1940; Бр. фасцикле: 39.
Пројекат и мотиви Казненог законика за Краљевину Србију, Службено издање министарства правде, Београд 1910;
Пројекат Казненог законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца са кратким објашњењима, Службено издање Министарства правде, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1922;
Предлог Казненог законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службено издање Министарства правде, Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд 1926.
Уредба о уређењу Министарства правде, Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, број 168 од 23. децембра, уторак, Београд 1919;
Шестојануарска прокламација, Закон о Краљевској власти и Врховној државној управи, Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Закон о изменама и допунама закона о штампи и Закон о измени закона о општинама и обласним самоуправама, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, број 06. oд 06. јануара, недеља, година XI, Београд 1929;
Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Година XI – 1929. Бр. 33.XVI, од 09. фебруара, субота, Београд 1929.
Josip Šilović i Stanko Frank, Krivični zakonik za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – popraćen bilješkama, Jugoslovenska štampa D.D, Zagreb 1929.
Metod Dolenc, Tumač Krivičnog zakonika Kraljevine Jugoslavije, Tisak «Tipografija» D.D, Zagreb 1930.
Тома Живановић, Основи Кривичног права – општи део, Геца Кон а.д, Београд 1922.
Тома Живановић, Кривични законик и закон о судском кривичном поступку, Штампарија „Гундулић“, Београд 1930.
Тома Живановић, Основи Кривичног права Краљевине Југославије – општи део, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.
Тома Живановић, Основи Кривичног права Краљевине Југославије – посебан део, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.
Никола Жутић, Љубодраг Димић и Благоје Исаиловић, Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије, Службени лист, Београд 2002.
Nikola Ignjatović, Boško Đurđev i Mihajlo Kupusarević, Praktični rukovodnik novog Krivičnog zakonika, štamparija «Oblasti Bačke», Zagreb 1930.
Слободан Јовановић, О тоталитаризму, Савез српских задруга „Ослобођење“, Париз 1954.
Василије Крестић, Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини деветнаестог века, Нова књига, Београд 1988.
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Правни факултет Универзитета у Београду-Центар за издаваштво и информисање, Београд 2011.
Ратко Марковић, Уставно право, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање, Београд 2011.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Правни факултет Универзитета у Београду – Издавачки центар, Београд 2017.
Светозар Прибићевић, Диктатура краља Александра, Просвета, Београд 1952.
Мирјана Стефановски, Идеја хрватског државног права и стварање Југославије, Правни факултет Универзитета у Београду – Издавачки центар, Београд 2008.
Зоран Стојановић, Кривично право – општи део, Правни факултет Универзитета у Београду – Правна књига, Београд 2013.
Душан Суботић, Шест основних проблема Кривичног права, Геца Кон а.д, Београд 1933.
Михаило Чубински, Проблем изједначења права у уједињеном Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца и основне одредбе пројекта српског Казненог законика, Геца Кон а.д, Београд 1921.
Михаило Чубински, Научни и практични коментар Кривичног законика Краљевине Југославије, Геца Кон а.д, Београд 1934.
