КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВЕ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 27. ЈАНУАРА 1929. ГОДИНЕ

  • Душан ЈОВИЋ

Apstrakt

По уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у прву јужнословенску државу, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, пред државни врх тек рођене државе поставио се нимало лак задатак – уједињење правно разједињене државе. На решавању проблема правног партикуларизма државе почело је да се ради убрзо по уједињењу. Почетком 20-их година отпочет је рад на стварању јединственог кривичног законика који би важио на целокупној територији Краљевине, која је први кривични законик добила тек крајем те деценије, 27. јануара 1929. године.

У самој изради законика, аутори су за основу узели нацрте кривичних законика из 1911. и 1926. године, као и неке од најбољих кривичних законика тога доба – Кривични законик Немачког царства из 1871. године, Кривични законик Краљевине Норвешке из 1902. године и Кривични законик Руске империје из 1903. године. Посебна пажња биће посвећена проналажењу правних транспланата који су из тих законика пренети у кривично законодавство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

У овом раду посебна пажња ће се посветити кривичним делима против државе, као што су кривична дела против опстанка државе и њеног државног уређења и кривичним делима против државне власти.

Reference

ИЗВОРИ:

Almindelig borgerlig Straffelov af 22 de mai 1902 og Lov om den almindelige borgerlige straffelovs ikrafttræden, Det norske aktieforlag, 1902. (https:// www.nb.no/items/b117c3de3fcc4285cd6d648259070a64?page=137&searc hText=almindelig%20borgerlig%20straffelov, приступљено 24. децембра 2021. године)

Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich (https://de.wikisource.org/wiki/Strafgesetzbuch_für_das_Deutsche_Reich_(1871), приступљено 28. новембра 2021. године)

Закон којим се стављају на снагу и уводи у живот Кривични законик, Законик о судском кривичном поступку и Закон о извршавању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 47 од 26. фебруара 1929. године

Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 170А од 3. августа 1921. године

Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 6 од 06. јануара 1929. године.

Закон о изменама и допунама у Кривичном законику, Закону о судском кривичном поступку, Закону о штампи и Закону о извршивању казни лишења слободе, Службене новине Краљевине Југославије, број 245 од 20. октобра 1931. године

Казнителни законик за Књажевство Србију, у Правитељственој печатњи, Београд, 1860.

Кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, број 33 од 9. фебруара 1929. одине.

Новое уголовное уложение, Высочайше утвержденное 22 марта 1903 года (https://library6.com/books/553030.pdf, приступљено 28. новембра 2021. године)

ЛИТЕРАТУРА:

Милица Анђелковић, Шестојануарска диктатура и Кривични законик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, мастер рад, Универзитет у Нишу – Правни факултет, Ниш 2018.

Алан Вотсон, Правни транспланти. Приступ упоредном праву, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2010.

Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919–1929), Институт за савремену историју, Народна књига, Београд 1979.

Гордана Дракић, „Шестојануарска диктатура и правна држава“, Зборник радова Владавина права и правна држава у региону, Источно Сарајево 2014, 780–792.

Тома Живановић, Основи кривичног права Краљевине Југославије, Штампарија „Гундулић“, Београд 1935.

Милош Кнежевић, „Рад на унификацији материјалног кривичног права Краљевине СХС – Од пројекта из 1910. године до предлога Казненог законика из 1926. године“, Весник правне историје – Herald of Legal History 1/2020, 165–230.

Драгослав Лазић, Кривични законик од 27. јануара 1929. године са изменама и допунама од 9. октобра 1931. године. II књига, посебни део, Штампарија Владете С. Јанићијевића, Београд 1934.

Зоран С. Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2019.

Владан Петров, Марко Станковић, Уставно право, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2020.

Вера Борисовна Романовская, Сергей Леонидович Рогов, „Политические преступления по уголовному уложению 1903 года“, Вестник Нижегородского университета им. Н. И. Лобачевского 3/2007, 183–187.

Никола Селаковић, Душанов законик и правни транспланти, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2007.

Александр Александрович Силкин, „Внутриполитическое развитие Югославии в 1930-е годы“, К. В. Никифоров, А. И. Филимонова, А. Л. Шемякин (ред.), Югославия в ХХ веке, Очерки политической истории, Индрик, Москва 2011, 265–290.

А. А. Сысоев, „Сибирское общество в контексте пенитенциарной политики Российского самодержавия“, Сибирская ссылка, Сборник научных статей, 5 (17)/2009, 108–123.

Михаило Чубински, Проблем изједначења права у уједињеном Краљевству СХС и основне одредбе Пројекта српског казненог законика, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд 1921.

Михаило Чубински, Научни и практични коментар Кривичног законика Краљевине Југославије, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д, Београд 1934.

Objavljeno
10.11.2022
Kako citirati
ЈОВИЋ, Д. (2022). КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВЕ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 27. ЈАНУАРА 1929. ГОДИНЕ. Vesnik Pravne Istorije / Herald of Legal History, 3(1), 137–163. https://doi.org/10.51204/HLH_22105A
Broj časopisa
Sekcija
Победнички рад са конкурса Фондације Алан Вотсон