1. Profil časopisa i vrste radova koje se objavljuju

Vesnik pravne istorije / Herald of Legal History je međunarodni akademski studentski časopis, posvećen proučavanju pravne istorije svih zemalja i svih razdoblja. Izdavač časopisa je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Časopis izlazi dva puta godišnje, u ograničenom štampanom tiražu i elektronski u otvorenom pristupu.

Radove mogu podnositi kako studenti osnovnih i postdiplomskih studija prava, tako i studenti drugih društveno-humanističkih nauka. Prihvataju se i radovi autora kojima je prestao status studenta, ukoliko su ga imali u vreme istraživanja, odnosno pisanja rada.

Tekstovi mogu biti na srpskom ili engleskom jeziku.

Prihvatamo sledeće vrste radova:

1. Studentske akademske članke; u slučaju koautorskih radova, svi autori moraju da imaju status studenta u visokoškolskoj ustanovi. Rado primamo kako radove koji se tiču pojedinačnih pravnog sistema, tako i one koji primenjuju uporedni pristup.
   
   
2. Prikaze knjiga; predmet rada mogu biti kako skorašnje, tako i davno objavljene knjige, ali pristup se mora prilagoditi shodno tome. Ukoliko se radi o prikazu starije knjige koja je u međuvremenu doživela ponovno izdanje, autor pregleda mora dati pune bibliografske podatke kako o prvom izdanju knjige, tako i o onom koje je korišćeno pri pisanju prikaza.
   
   
3. Studentske prevode akademskih članaka i izvornih tekstova sa srpskog na engleski i obrnuto, ili sa bilo kog drugog jezika na jedan od dva prethodno pomenuta. Ako je tekst već prevođen na dotični jezik, mora se raditi o primetno boljem i/ili savremenijem prevodu. Prevodilac je u obavezi da, uporedo s prevodom, podnese saglasnost autora ili drugog nosioca autorskih prava (ili dokaz da je tekst u javnom domenu, tj. slobodan za korišćenje), kao i originalni tekst. Kada god je moguće, original i prevod biće uporedo objavljeni.
   
   
4. Intervjue značajnih naučnika iz oblasti pravne istorije, koje sprovode studenti, na akademske teme. Uporedo sa tekstom intervjua, intervjuista ima obavezu da podnese dokaz o dozvoli i saglasnosti intervjuisanog (lica) da intervju bude objavljen (npr. elektronska prepiska ili kopija potpisane izjave o saglasnosti).
   
   
5. Prigodne tekstove – izveštaje s konferencija, nekrologe i sl.

Poželjno je da studenti koji nameravaju da podnesu prevode ili intervjue o tome unapred obaveste Uredništvo, te da pitaju da li tekst koji će biti preveden ili naučnik koji će biti intervjuisan odgovaraju profilu časopisa. Može se poslati i uzorak prevedenog teksta (1-2 stranice), kako bi se unapred proverio opšti kvalitet prevoda.

Radovi koji su već objavljeni na drugom mestu ne mogu se predavati za objavljivanje. Ako je radna verzija nekog rada učinjena dostupnom na internetu, po objavljivanju rada je treba ukloniti ili zameniti linkom za rad na sajtu Vesnika.

Radovi predati za objavljivanje podležu obaveznoj anonimnoj recenziji dva recenzenta kojima nije poznat identitet autora, kao što ni autoru nije poznat identitet recenzenata. Članke i prikaze knjiga će recenzirati stručnjaci iz odgovarajućeg polja pravne istorije, dok će prevode pregledati stručnjak u čiju specijalizaciju potpada tema na koju se rad odnosi i filolog specijalizovan za jezik na kome je tekst napisan. Intervjui, kao i drugi slični tekstovi (npr. nekrolozi) ne podležu anonimnoj recenziji, ali redakcija može sugerisati primerene izmene.

Radovi se šalju u Microsoft Word formatu na adresu vesnik@ius.bg.ac.rs ili predaju onlajn preko sajta časopisa. Ukoliko autor smatra potrebnim ilustracije, tabele ili neuobičajene fontove, potrebno je da ih dostavi u vidu zasebnih datoteka. Originali prevođenih tekstova se takođe mogu poslati u PDF-u.

Video apstrakti za radove ili uživo snimljeni intervjui su takođe prihvatljivi i biće objavljeni na profilima časopisa na društvenim mrežama (YouTube, Facebook, Instagram, itd.) uporedo s elektronskom objavom radova na koje se odnose. Slanje video apstrakta ili intervjua ne oslobađa autora obaveze da pošalje pisani apstrakt s ključnim rečima, ili transkript intervjua. (Ukoliko intervju nije vođen na srpskom ili engleskom jeziku, prevod transkripta na jedan od ta dva jezika je neophodan.) Video snimci i druge krupne datoteke mogu se slati preko besplatnih servisa za deljenje datoteka (poput WeTransfer, FileMail) istovremeno s podnošenjem rada ili nedugo nakon.

Rokovi za podnošenje radova su: 30. april za prvi broj, i 31. oktobar za drugi. Autori će biti obavešteni čim njihovi radovi budu primljeni.

Autori su dužni da se pri pisanju radova pridržavaju međunarodnih akademskih i etičkih standarda. Činom predavanja rada za objavljivanje svaki autor garantuje da rad ne sadrži nikakvo kršenje autorskih prava, plagijat ili etički prestup, kao i da rad nije ranije bio objavljen, nije prihvaćen za objavljivanje niti u postupku razmatranja za objavljivanje na drugom mestu, te da će eventualne radne verzije ukloniti ili zameniti linkom za verziju objavljenu u Vesniku ako rad bude prihvaćen za objavljivanje.

Autori zadržavaju autorsko pravo na svome delu. Međutim, uslov za objavljivanje u Vesniku pravne istorije jesteda autori izdavaču dozvole da objavi delo, da garantuju pravo da će Vesnik biti naveden kao izvorni izdavač u slučaju ponovnog objavljivanja i da neisključivo ustupe ovlašćenje na umnožavanje, te ovlašćenje da se tekst učini dostupnim javnosti i da se distribuira u svim oblicima i medijima. Objavljeni tekstovi se distribuiraju pod uslovima licence „Creative Commons Attribution 4.0 International License (CC BY 4.0)“.

 

2. Formatiranje i stil pisanja

Radovi se pišu u fontu Times New Roman, veličina 12. Tekstovi na srpskom se pišu ćiriličnim pismom. Tekstovi na engleskom mogu da koriste bilo britanski ili američki varijetet engleskog jezika, pod uslovom da se jedan koristi kontinuirano kroz ceo rad.

Latinske i druge strane reči i izrazi, kao i internet adrese, pišu se kurzivom (italic), ukoliko je to moguće za pismo koje se koristi. Za jezike koji ne koriste latinično ili ćirilično pismo (npr. grčki), molimo vas da koristite font slične veličine i da font dostavite uz svoj rad.

Strana imena koja se pominju u tekstu, a koja koriste drugačije pismo ili transkripciju od onoga u tekstu, treba da se pri prvom spominjanju napišu u originalu u zagradi, kurzivom. U daljim navodima koriste se samo transkribovana imena.

Primer: Kao što ističe Igor Medvedev (Игорь Медведев)…

Kad je citat preveden s drugog jezika, treba navesti i izvorni tekst ukoliko je moguće, bilo u glavnom tekstu ili u fusnoti, u zavisnosti od važnosti citata. I obrnuto – za sve citate na bilo kom jeziku osim onog na kome je rad napisan, moraju se dati i prevodi. Izuzetak ovome su opšte poznate latinske reči i izrazi, kao što su mutatis mutandis, de iure, a fortiori, et cetera.

Ne postoji minimalna ili maksimalna dužina rada, ali recenzenti mogu da sugerišu proširivanje ili skraćivanje pojedinih celina u okviru rada u zavisnosti od važnosti za temu.

Autorima je dozvoljeno da pišu u prvom licu jednine, prvom licu množine, ili neutralnim stilom, ali bi trebalo da kroz rad kontinuirano koriste stil koji su odabrali.

Autorovo ime i prezime, sa srednjim slovom, i akademska titula se upisuju u gornji levi ugao. Prezime se piše velikim slovima – verzalom; može se koristiti redosled uobičajen u autorovom maternjem jeziku. Ustanova na kojoj autor studira ili je zaposlen, nivo studija ili druge afilijacije i pozicije, kao i adresa elektronske pošte autora, treba da budu napisane u fusnoti označenoj zvezdicom. U istoj fusnoti autor može, ako želi, dodati i linkove za svoje profile na akademskim sajtovima – sajtu institucije gde je zaposlen, nekoj akademskoj mreži poput ResearchGate, Orcid, Academia.edu i sl.

Kako bi se obezbedila anonimnost rada, molimo vas da ne upisujete svoje ime nigde osim na strani na kojoj je naslov. Ako se pozivate na neke od svojih drugih objavljenih radova, molimo vas da prilikom navođenja postupate sa njima kao sa radovima drugih autora, a da ih pritom ne ističete kao svoje.

Ukoliko rad predstavlja deo seminarskog rada, master ili doktorske teze, ako je rezultat istraživanja u okviru nekog naučnog projekta, ili je izlagan na nekoj konferenciji, ove podatke treba što detaljnije navesti u istoj fusnoti u kojoj je autorova afilijacija, u zasebnom pasusu.

Uz članke (za razliku od drugih vrsta radova) treba dostaviti i apstrakt, dužine 100-150 reči, sa 3-5 ključnih reči podesnih za potrebe onlajn pretraživanja i indeksiranja.

U interesu autora je da naslov i ključne reči što vernije i konciznije odražavaju sadržaj rada. Ceo rad, uključujući i rezime na stranom jeziku, podležu stručnoj lekturi i anonimnim recenzijama. Uredništvo zadržava pravo da prilagodi tekst stilu i formatu časopisa.

Na kraju rada, posle bibliografije, navode se na drugom jeziku časopisa (na engleskom ako je rad na srpskom i obrnuto) ime autora sa fusnotom, naslov rada, sažetak (koji može biti do 500 reči) i ključne reči. Ako niste u mogućnosti da ih prevedete samostalno, molimo vas da to naznačite kako bismo obezbedili prevod.

Naslov treba da bude centriran, otkucan velikim slovima – verzalom, veličina fonta 14. Podnaslovi bi takođe trebalo da budu centrirani i otkucani verzalom, veličina fonta 12, i numerisani konsekutivno arapskim brojevima.

Ukoliko podnaslov ima više celina, one takođe treba da budu obeležene arapskim brojevima, i to: 1.1 – malim običnim slovima (font 12), 1.1.1 – malim slovima u kurzivu (font 11), itd. sa manjim fontom.

Autori članaka (i prikaza, ako imaju druge reference osim knjige koju prikazuju) su u obavezi da podnesu listu citiranih referenci, font 11, na kraju članka. Lista treba da bude podeljena na izvore (istorijske i pravne, tzv. primarne izvore) i literaturu (tzv. sekundarne izvore), po azbučnom redu prezimena autora. Izvori bez (poznatih) autora treba da budu navedeni pre onih s autorima, u azbučnom redu po naslovu.

Uz prevode treba dostaviti kratak uvod u kojem će se u osnovnim crtama izložiti, za izvore, priroda, značaj i kontekst nastanka prevedenog teksta, a za naučne članke osnovni podaci o autoru i značaj prevedenog teksta. Uvod treba da bude na jeziku na koji se tekst prevodi, i po pravilu ne treba da bude duži od jedne stranice.

U intervjuima, pre prve replike svakog pojedinačnog učesnika, treba da budu navedena puna imena kako intervjuiste, tako i intervjuisanog, a potom samo u inicijalima. Intervju bi trebalo da sadrže kratak uvod sa biografskim detaljima o intervjuisanom.

Za navođenje citata u člancima i prikazima knjiga, molimo vas da pređete na uputstvo za stil referenciranja koji se nalazi u nastavku. Reference u prevođenim člancima treba da ostanu u stilu koji je korišćen u izvornom tekstu.

 

3. Stil navođenja literature

1. Knjige: puno ime i prezime autora (s drugim inicijalima, ukoliko ih ima) – kurentom, naslov – kurzivom, izdavač (ako je poznat) i mesto izdavanja – kurentom, godina izdavanja.

Ako je broj strana naznačen, treba ga napisati bez dodataka (poput str., p., pp., ff., dd. i slično).

Posle mesta izdavanja ne stavlja se zarez.

Primer: Alan Watson, Legal Transplants: An Approach to Comparative Law, University of Georgia Press, Georgia 1993, 26.

Ukoliko knjiga ima više izdanja, može se navesti broj izdanja u superskriptu (npr. 1993²), ako se autoru ta činjenica čini bitnom.

Upućivanje na fusnotu treba da bude skraćeno i numerisano nakon broja strane.

Primer: Alan Watson, Legal Transplants: An Approach to Comparative Law, University of Georgia Press, Georgia 1993, 26, fn. 15.

Ukoliko se u knjizi navodi više mesta izdanja, maksimalno se navode tri i razdvajaju se crtom.

Primer: Jill D. Harries, Law and Empire in Late Antiquity, Cambridge University Press, Cambridge – New York – Melbourne 2004.

Ukoliko postoji više od jednog izdavača, maksimalno se navode tri i razdvajaju se kosom crtom.

Primer: Slobodan Jovanović, Vlada Milana Obrenovića, knjiga I, BIGZ / Jugoslavijapublik / SKZ, Beograd 1990.

2. Članci u časopisu: puno ime i prezime autora (s drugim inicijalima, ukoliko ih ima) – kurentom, naziv članka – kurentom, pod navodnicima, naziv časopisa (pravnih pregleda ili druge periodike) – kurzivom, broj i godište izdavanja, raspon strana bez ikakvih dodataka (kao i kod citiranja knjiga). Ako je naziv časopisa naročito dug, a citira se više članaka objavljenih u njemu, u zagradi se navodi skraćenica pod kojom će se periodika nadalje pojavljivati.

Primer: Sima Avramović, “Mixture of Legal Identities: Case of the Dutch (1838) and the Serbian Civil Code (1844)”, Annals of the Faculty of Law in Belgrade – Belgrade Law Review 4/2018, 13-37.

3. Kada se citira članak u zborniku radova, ime autora i naziv članka se navode kao kod časopisa, a zatim se navode podaci o zborniku radova u istom formatu kao za knjige, i na kraju raspon strana, s tim što se posle imena urednika u zagradi stavlja skraćenica na istom jeziku na kojem je objavljen zbornik – „ur.“ ili „prir.“, na srpskom, „ed.“ (odnosno „eds.“ kod više urednika) na engleskom, „Hrsg.“ na nemačkom, itd.

Primer: Éva Jakab, “Financial Transactions by Women in Puteoli”, Paul du Plessis (ed.), New Frontiers: Law and Society in the Roman World, Edinburgh University Press, Edinburgh 2013, 123-150.

4. Ukoliko postoji više autora ili urednika (do tri), razdvajaju se zarezom.

Primer: Paul Cartledge, Paul Millett, Stephen Todd (eds.), Nomos: Essays in Athenian Law, Politics and Society, Cambridge University Press, Cambridge – New York – Melbourne 2002³.

Ukoliko ima više od tri autora ili urednika, navodi se samo ime i prezime prvog, uz dodavanje skraćenice reči et alia (et al.) kurzivom.

Primer: Michael A. Livingston et al., The Italian Legal System, Stanford Law Books, California 2015.

5. Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst određenog autora, kod ponovljenog citiranja tog teksta, posle prvog slova imena i (celog) prezimena autora, sledi samo broj strane i tačka (bez dodataka op. cit., nav. delo i sl.).

Primer: A. Watson, 65.

Ukoliko se citira više radova istog autora, naslov se skraćuje na najviše tri reči (ne računajući predloge, veznike i članove).

Primer: A. Watson, Legal Transplants, 82. Ili: S. Avramović, “Mixture of Legal Identities”, 25.

6. Ukoliko se citira više strana koje su tačno određene, one se razdvajaju crticom, posle čega sledi tačka.

Primer: G. Thür, 238–276.

Ukoliko se citira više strana koje se ne određuju tačno, posle broja koji označava prvu stranu navodi se „i dalje“ s tačkom na kraju.

Primer: G. Thür, 244 i dalje.

7. Ukoliko se citira podatak s iste strane iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti, koristi se latinična skraćenica za Ibidem u kurzivu, s tačkom na kraju (bez navođenja prezimena i imena autora).

Primer: Ibid.

Ukoliko se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti (ali s različite strane) koristi se latinična skraćenica za Ibidem, navodi se odgovarajuća strana i stavlja tačka na kraju.

Primer: Ibid., 69.

8. Objavljeni predmoderni pravni izvori citiraju se u skladu sa pravilima za citiranje savremenih izdanja, kao bilo koja druga knjiga.. Ukoliko su u pitanju izvori sa standardizovanim sistemom citiranja (npr. Corpus Iuris Civilis, Biblija) koriste se standardizovane skraćenice.

9. Zakoni i drugi propisi se navode punim nazivom – u kurentu, potom se navodi glasilo u kome je propis objavljen – kurzivom (npr. Službeni glasnik), a posle zareza broj i godina objavljivanja, ponovo u kurentu. Ukoliko će se pomenuti zakon citirati i kasnije, prilikom prvog pominjanja, posle crte, navodi se skraćenica pod kojom će se propis dalje pojavljivati.

Primer: Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine, Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, godina III, br. 142/21.

Ukoliko je propis izmenjivan i dopunjavan, navode se sukcesivno brojevi i godine objavljivanja izmena i dopuna.

Primer: Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, Službeni glasnik RS, br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04.

10. Članovi, stavovi i tačke propisa se navode rednim brojevima. Reči „član“, „stav“ i „tačka“ se mogu skratiti na „čl.“, „st.“ i „tač.“, i autorima koji navode veliki broj članova savetujemo da se toga pridržavaju.

Primer: član 5. stav 2. ili čl. 5, st. 2, tač. 3. ili čl. 5, 6, 9. i 10. ili čl. 4–12, itd.

11. Navođenje sudskih odluka treba da sadrži što potpunije podatke (vrsta i broj odluke, datum kada je donesena, publikacija u kojoj je eventualno objavljena).

12. Navođenje neobjavljenih izvora (arhivske građe) treba da sadrži naslov izvornog dokumenta što je moguće preciznije, praćen imenom arhiva u kojem se čuva, nazivom fonda, grupe spisa ili zbirke, uz odgovarajuću oznaku dokumenta koju koristi dotični arhiv (uključujući broj fonda, fascikle i sl.); u slučaju ponavljanja, prilikom prvog pominjanja može se navesti akronim ili skraćenica pod kojim će se izvor dalje pojavljivati.

13. Citiranje veb stranica, sajtova i elektronskih knjiga treba da sadrži naziv citiranog teksta, adresu internet stranice ispisanu kurzivom i datum poslednjeg pristupa stranici.

Primer: European Commission for Democracy through Law, Opinion on the Constitution of Serbia, http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL-AD(2007)004-e.asp, pristupljeno 24. marta 2020.