HALFWAY BETWEEN BYZANTIUM AND SERBIA: MARRIAGE PROVISIONS OF THE SECOND ŽIČA CHARTER
Abstract
Marking the eight hundred years anniversary of the adoption of the Žiča Charter issued by Stefan Prvovjenčani is more than a good reason to closely examine the provisions of this Charter. If we think about the historical and political context of that time, it becomes clear that the Žiča Charter provides direct information on the formative processes of the Serbian state and church. Žiča was not only the seat of the new Serbian archdiocese, but also had a central role in building the cult of the Nemanjić dynasty and especially of Stefan Prvovjenčani as its first king. The Žiča Charter, one of the oldest Serbian legal monuments, represents the determination of the first Serbian king to create a powerful Serbian state and strengthen the Serbian Orthodox Church, which would be the base of the political and legal program not only for Stefan Prvovjenčani, but also for his successors. This is reminiscent of the „symphony doctrine” that was copied from Byzantium, and in that copying, no branch of law, including marriage law, was spared. The most important part of this Charter are definitely the norms dedicated to marital law, which show that general political tendencies had a huge impact on private law too. Many legal transplants such as the prohibition of arbitrary divorce, the prohibition of kidnaping as a way of separating spouses or dowry institutions have caused radical changes in Serbian marital law; however, they were not immune to transformations under the influence of customary law and attitudes of the society of medieval Serbia. It once again proves the thesis of professor Alan Watson who claimed that legal transplants have their own, independent life in the law system that accepted them. When it comes to Serbian medieval law, that life started very early. The influence of Roman-Byzantine and canon law was already felt in the Nomokanon of Sveti Sava, and then in the Žiča Charter; in later regulations of Serbian medieval law this influence becomes quite obvious. The main topic of this paper will be the process of legal transplantation in marital law from the Byzantine Empire to Serbia and the author will also try to discover and explain certain regularities and deviations in that process. Тhe analysis of the marital provisions of the Žiča Charter is naturally imposed here as a starting point.
References
Законоправило Светог Саве, превод сарајевског преписа (прев. Братство Манастира Добрунска Ријека, Станка Стјепановић, Слободан Продић), Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар”, 2019.
Матија Властар, Синтагма (прев. Татјана Суботин-Голубовић), Српска академија наука и уметности, Београд 2013.
Владимир Мошин, Сима Ћирковић, Душан Синдик, Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника књига I (Зборник повеља), Историјски институт, Београд 2011.
Стојан Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354, Књижарница Полет, Београд 1898.
Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Издавачко предузеће „Лирика”, Београд 2005.
Вера Петрић, Из правне историје народа Југославије – одабрани извори, Институт за правну историју Правног факултета у Београду, Београд 1968.
Lenka Blehova – Čelebić, Žene srednjovjekovnog Kotora, CID, Podgorica 2002, 116.
Станоје Бојанин, „Брачне одредбе Жичке повеље између црквеног и народног концепта брака”, Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић (ур.), Византијски свет на Балкану, књига II, Византолошки институт САНУ, Београд 2012, 425–442.
Алан Вотсон, „Право у књигама, закону и стварности; упоредноправни поглед”, Анали Правног факултета у Београду 2/2007, 5–18.
Алан Вотсон, Правни транспланти – Приступ упоредном праву, друго издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2010.
Ђорђе Ђекић, Божидар Зарковић, „Представа жене у делу Стефана Првовенчаног”, Зборник радова Филозофског факултета L(4)/2020, 197–212.
Александар Ђорђевић, „Рецепција грчко-римског (византијског) приватног права у Душановом законодавству”, Зборник радова Правног факултета у Нишу LVI(76)/2017, 549–562.
Драгослав Јанковић, Мирко Мирковић, Државноправна историја Југославије, Издавачка кућа „Драганић”, Београд 1997.
Драгош Јевтић, Драгољуб Поповић, Народна правна историја, Савремена администрација, Београд 2003.
Константин Јиречек, Историја Срба, Слово љубве, Београд 1978.
Љубомирка Кркљуш, Срђан Шаркић, Одабрани извори из државноправне историје Југославије, Издавачка кућа „Драганић”, Београд 1998.
Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Службени гласник, Београд 2009.
Марија Копривица, „Црквено венчање у средњовековној Србији”, Драгиша Бојовић (ур.) Зборник радова са научног скупа „Свети цар Константин и хришћанство”, Центар за црквене студије, Ниш 2013, 551–564.
Нина Кршљанин, „Краљ као заштитник цркве: правна анализа Жичких повеља Стефана Првовенчаног”, Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић (ур.) Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића. Тематски зборник у част 800 година проглашења краљевства и архиепископије свих српских и поморских земаља Немањића, Историјски институт, Београд 2019, 413–449.
Никодим Милаш, Православно црквено право, Издавачка књижарница Пахера и Кисића, Мостар 1902.
Зоран Мирковић, Српска правна историја, Универзитет у Београду/Правни факултет Центар за издаваштво и информисање, Београд 2017.
Синиша Мишић, „Српска породица у позном средњем веку”, Етноантрополошки проблеми 10–2/2015, 357–381.
Георгије Острогорски, Историја Византије, Просвета, Београд 1969.
Даница Поповић, „Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен у светитеље?”, Зборник радова Византолошког института L/2013, 573–585.
Садуша Реџић, „О друштвеном статусу жене у досредњовјековној и средњовјековној Србији”, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици XLI /2011, 515–535.
Никола Селаковић, Душанов законик и правни транспланти, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2007, награђени рад са конкурса Фондације Алан Вотсон, http://www.ius.bg.ac.rs/informacije/ Dusanov%20zakonik%20i%20pravni%20transplanti%20-%20N%20
Selakovic.pdf; приступљено дана: 8.2.2021. године
Душан Синдик, „Једна или две жичке повеље”, Историјски часопис 14– 15/1965, 309–315.
Душан Синдик, „Значај жичких хрисовуља за историју српског народа”, Повеља 2/1995, 64–68.
Александар Соловјев, Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка, Службени лист СРЈ, Београд 1998.
Војислав Станимировић, Брак и брачна давања, Службени гласник, Београд 2006.
Станоје Станојевић, Историја српског народа, Просвета, Београд 1993.
Здрава Стојановић, Српска правна историја, Глас Српске, Бања Лука 2020.
Гојко Суботић, „Трећа жичка повеља”, Зограф 31/2006–2007, 51–58.
Теодор Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд 1935.
Сергије Троицки, Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењема)?, Споменик СП, Нова серија 4, Српска академија наука, Одељење друштвених наука, Београд 1952.
Antun Cvitanić, „Srednjovjekovni statut Grada Splita i zapadno-europska pravna kultura”, Kulturna baština 24–25/1994, 117–138.
Срђан Шаркић, „Неколико напомена о правном положају жена у средњевековном српском праву”, Правни живот: часопис за правну теорију и праксу 9/2001, 565–571.
Srđan Šarkić, „The Concept of Marriage in Roman, Byzantine and Serbian Medieval Law”, Zbornik radova Vizantološkog instituta XLI/2004, 99–103.
