MEDICAL ERROR AS A REASON FOR LEGAL RESPONSIBILITY IN THE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA
Abstract
Taking the development of Maslow’s five-level model of human needs which defines physiological and security needs as the most basic, in 1943, as a starting point, the author approaches the topic of exercising the right to health care in the first decades of development of this idea. The paper focuses on the space and time of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRY), given the conditions that enable the emergence of a model of health care in which a certain amount of health care is guaranteed to every citizen. After defining the nature of the relationship between the doctor and patient, with a focus on the legal codification of the ethical duties of physicians of the time, the paper considers the issue of legal responsibility of physicians for medical error. We first define the concept and content of the concept of medical error, while examining the general conditions of liability for medical error. The author agrees with the view that the rules on liability for medical error must have a certain degree of rigour, in order to encourage doctors to behave professionally. However, they must not be hindered in their professional work by excessive fear of mistakes, or the legal consequences that arise from them.
References
ИЗВОРИ:
Анализа здравственог стања становништва, организације и рада здравствене службе у СФРЈ: за период 1979–1988, Савезни завод за здравствену заштиту, Београд 1990.
Закон о здравственој заштити СР Србије, Службени гласник СР Србије 30/1979.
Закон о облигационим односима, Службени лист СФРЈ, 22/1978.
Constitution of the World Health Organisation, New York, 22 July 1946, https:// treaties.un.org/doc/Treaties/1948/04/19480407%2010–51%20PM/Ch_ IX_01p.pdf, приступљено 10. децембра 2021.
Устав СФРЈ из 1974. http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ustav-SFRJiz-1974.pdf, приступљено 23. децембра 2021.
ЛИТЕРАТУРА:
Данимир Бартоловић et al., Мјесто и улога лијечника опће медицине у систему здравствене заштите, његова едукација и континуирано стручно усавршавање, Удио лијечника опће медицине у здравственој заштити на подручју СФРЈ, Удружење лијечника медицине Југославије, Загреб 1968.
Dieter Giesen, Arzthaftungsrecht, Bielefeld 1981.
Jens Göben, Das Mitverschulden des Patienten im Arzthaftungsrecht, Peter Lang, Frankfurt am Main 1998.
Маријан Дамашка, Медицинска енциклопедија, 6. свеска, Загреб.
Christian Katzenmeir, Arzthaftung, Mohr Siebeck, Tubingen 2002.
Helmut Koziol, Osterreichisches Haftpflichtrecht, Band II: Besonderer Teil, Wien 1984.
Самир Манић, „Узрочна веза као услов одговорности медицинских посленика”, Зборник радова Правног факултета у Нишу 84/2019.
Јован Марић, Медицинска етика, Меград, Београд 2001.
Владислава Милић, „Паралелизам видова грађанске одговорности”, Harmonius 2020, 124–150.
Димитрије Миловановић, Медицинска етика, Научна књига, Зајечар 1979. Erwin Deutsch, Andreas Spickhoff, Medizinrecht, 5. Auflage, Berlin 2003.
Милутин Ненадовић, Медицинска етика, Универзитет у Приштини – Медицински факултет, Београд 2007.
Самуило Пејаковић, „Лекарска етика и лекарска грешка”, Казнена одговорност здравствених радника y вршењу позива, Београд 1983.
Јаков Радишић, Професионална одговорност медицинских посленика, Институт друштвених наука у Београду, Центар за правна и политиколошка истраживања, Београд 1986.
Јаков Радишић, „Лекарске грешке у светлости правних разматрања”, Анали Правног факултета у Београду, 3/1995, 182–199.
Јаков Радишић, Медицинско право, Правни факултет Универзитета Унион у Београду и Номос, Београд 2008.
Jаков Радишић, „Грађанска одговорност лекара која проистиче из њиховог занимања”, Ревија за право осигурања 1/2009, 11–27.
Јаков Радишић, „Одговорност лекара у случају када није довољно сигурно да је његова грешка нанела штету пацијентовом здрављу”, Ревија за право осигурања 3/2010, 48–54.
Аrvid Siebert, Strafrechtliche Grenzen arztlicher Therapiefreiheit, Heidelberg – New York 1983.
Јелена Симић, Лекарска грешка – грађанска одговорност због лекарске грешке, Правни факултет Универизтета Унион, ЈП Службени гласник 2018.
Марта Сјеничић „Лекарска грешка – грађанско-правни аспект”, Зборник радова Правног факултета у Нишу 59/2012, 123–138.
Рајко Суџум, „Право на здравствену заштиту”, Анали Правног факултета у Београду 6/1982, 1234–1245.
Благоје Стамболић, Мирослав Ђорђевић, „Кривична одговорност лекара”, Српски архив за целокупно лекарство 4/1968, 407–412.
Мирза Тотић, „Правно схватање намерне лекарске грешке”, Медицински гласник Специјалне болнице за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор” 64/2017, 33–46.
Wolfgang Holzer, „Die arztliche Behandlungsfehler in strafrechtlicher Sicht”, Haftung des Arzets in zivil– und strafrechtlicher Sicht unter Einschluss des Arzneimittelrechts 1983, 33–56.
Владимир Чоловић, „Осигурање од лекарске одговорности”, Страни правни живот 3/2010.
