ЛЕКАРСКА ГРЕШКА КАО РАЗЛОГ ПРАВНЕ ОДГОВОРНОСТИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ФЕДЕРАТИВНОЈ РЕПУБЛИЦИ ЈУГОСЛАВИЈИ

  • Маша МАРКОВИЋ

Apstrakt

Полазећи од настанка Масловљевог петостепеног модела људских потреба, 1943. године, који као најосновније дефинише физиолошке, те потребе за сигурношћу, аутор приступа теми остваривања права на здравствену заштиту у првим деценијама развоја ове идеје. Рад је усмерен на простор и време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), с обзиром на услове који су у њој омогућили настанак модела здравствене заштите по коме се одређени обим здравствене заштите гарантовао сваком њеном грађанину. Након што је аутор дефинисао природу односа између лекара и пацијента, са фокусом на правну кодификацију етичких дужности лекара тога доба, у раду се разматра питање правне одговорности лекара због лекарске грешке. То се чини дефинисањем појма и садржине појма лекарске грешке, уз поклањање пажње питању општих услова одговорности за лекарску грешку. Аутор се слаже са ставом да правила о одговорности због лекарске грешке морају имати извесну меру строгости, да би лекаре подстицала на професионално понашање. Ипак, у свом професионалном раду лекар не сме бити спутан претераним страхом од грешака, као и правним последицама које из њих произилазе.

Reference

ИЗВОРИ:

Анализа здравственог стања становништва, организације и рада здравствене службе у СФРЈ: за период 1979–1988, Савезни завод за здравствену заштиту, Београд 1990.

Закон о здравственој заштити СР Србије, Службени гласник СР Србије 30/1979.

Закон о облигационим односима, Службени лист СФРЈ, 22/1978.

Constitution of the World Health Organisation, New York, 22 July 1946, https:// treaties.un.org/doc/Treaties/1948/04/19480407%2010–51%20PM/Ch_ IX_01p.pdf, приступљено 10. децембра 2021.

Устав СФРЈ из 1974. http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ustav-SFRJiz-1974.pdf, приступљено 23. децембра 2021.

ЛИТЕРАТУРА:

Данимир Бартоловић et al., Мјесто и улога лијечника опће медицине у систему здравствене заштите, његова едукација и континуирано стручно усавршавање, Удио лијечника опће медицине у здравственој заштити на подручју СФРЈ, Удружење лијечника медицине Југославије, Загреб 1968.

Dieter Giesen, Arzthaftungsrecht, Bielefeld 1981.

Jens Göben, Das Mitverschulden des Patienten im Arzthaftungsrecht, Peter Lang, Frankfurt am Main 1998.

Маријан Дамашка, Медицинска енциклопедија, 6. свеска, Загреб.

Christian Katzenmeir, Arzthaftung, Mohr Siebeck, Tubingen 2002.

Helmut Koziol, Osterreichisches Haftpflichtrecht, Band II: Besonderer Teil, Wien 1984.

Самир Манић, „Узрочна веза као услов одговорности медицинских посленика”, Зборник радова Правног факултета у Нишу 84/2019.

Јован Марић, Медицинска етика, Меград, Београд 2001.

Владислава Милић, „Паралелизам видова грађанске одговорности”, Harmonius 2020, 124–150.

Димитрије Миловановић, Медицинска етика, Научна књига, Зајечар 1979. Erwin Deutsch, Andreas Spickhoff, Medizinrecht, 5. Auflage, Berlin 2003.

Милутин Ненадовић, Медицинска етика, Универзитет у Приштини – Медицински факултет, Београд 2007.

Самуило Пејаковић, „Лекарска етика и лекарска грешка”, Казнена одговорност здравствених радника y вршењу позива, Београд 1983.

Јаков Радишић, Професионална одговорност медицинских посленика, Институт друштвених наука у Београду, Центар за правна и политиколошка истраживања, Београд 1986.

Јаков Радишић, „Лекарске грешке у светлости правних разматрања”, Анали Правног факултета у Београду, 3/1995, 182–199.

Јаков Радишић, Медицинско право, Правни факултет Универзитета Унион у Београду и Номос, Београд 2008.

Jаков Радишић, „Грађанска одговорност лекара која проистиче из њиховог занимања”, Ревија за право осигурања 1/2009, 11–27.

Јаков Радишић, „Одговорност лекара у случају када није довољно сигурно да је његова грешка нанела штету пацијентовом здрављу”, Ревија за право осигурања 3/2010, 48–54.

Аrvid Siebert, Strafrechtliche Grenzen arztlicher Therapiefreiheit, Heidelberg – New York 1983.

Јелена Симић, Лекарска грешка – грађанска одговорност због лекарске грешке, Правни факултет Универизтета Унион, ЈП Службени гласник 2018.

Марта Сјеничић „Лекарска грешка – грађанско-правни аспект”, Зборник радова Правног факултета у Нишу 59/2012, 123–138.

Рајко Суџум, „Право на здравствену заштиту”, Анали Правног факултета у Београду 6/1982, 1234–1245.

Благоје Стамболић, Мирослав Ђорђевић, „Кривична одговорност лекара”, Српски архив за целокупно лекарство 4/1968, 407–412.

Мирза Тотић, „Правно схватање намерне лекарске грешке”, Медицински гласник Специјалне болнице за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор” 64/2017, 33–46.

Wolfgang Holzer, „Die arztliche Behandlungsfehler in strafrechtlicher Sicht”, Haftung des Arzets in zivil– und strafrechtlicher Sicht unter Einschluss des Arzneimittelrechts 1983, 33–56.

Владимир Чоловић, „Осигурање од лекарске одговорности”, Страни правни живот 3/2010.

Objavljeno
10.11.2022
Kako citirati
МАРКОВИЋ, М. (2022). ЛЕКАРСКА ГРЕШКА КАО РАЗЛОГ ПРАВНЕ ОДГОВОРНОСТИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ФЕДЕРАТИВНОЈ РЕПУБЛИЦИ ЈУГОСЛАВИЈИ. Vesnik Pravne Istorije / Herald of Legal History, 3(1), 120–136. https://doi.org/10.51204/HLH_22104A
Broj časopisa
Sekcija
Članci